недела, 21 март 2010

Ubuntu vs XP

Windows XP е еден од најраспространетите оперативни системи во светот, гладен е за хардверски ресурси, доаѓа во неколку различни верзии: XP Home, XP Professional, XP 64-bit Edition, XP Professional x64 Edition, XP Media Center Edition, XP Tablet PC Edition, XP Embedded, Fundamentals for Legacy PCs.

Од сите овие верзии најчесто инсталирани се XP Home, XP Professional и XP Media Center Edition, постојат и уште две други верзии кои се продаваат во некои делови од светот, XP Starter Edition кој се продава во Русија и некои делови од Јужна Америка и Азија, работи на послаби машини и има слични функционалности како XP Home, откако Microsoft беше обвинет за монопол од страна на ЕУ, во продажба е пуштена верзијата на XP која во себе не го вклучува Windows Media Player, позната како Windows XP Edition N.

Сличен на Windows но сепак многу различен, Ubuntu може да се најде како: Ubuntu, Edubuntu, Kubuntu, Xubuntu. Ubuntu не прави разлика помеѓу home и professional изданијата, така на пример верзијата која се користи во домашни услови за колекција на игри за деца или едукативни програмчиња е истата верзија која ја користат програмерите во големите компании, пример во Google.

Edubuntu е изданието наменето за употреба во училиштата во образовниот процес. Во себе содржи едукативни игри за деца во нижите степени на образование, но исто така содржи апликации за ученици од повисоките степени, вкучувајќи ги средните училишта и колеџите. Но самото јадро на оперативниот систем е исто како и кај Ubuntu.

Другите две изданија на Ubuntu доаѓаат со различни графички интерфејси и преинсталирани програмски пакети. Kubuntu е наменет за оние кои го преферираат KDE графичкиот интерфејс наместо основниот Ubuntu GNOME интерфејс. Xubuntu е за оние кои го преферираат xfce графичкиот интерфејс.

За разлика од Windows, Ubuntu нема потреба да биде драстично изменет или осакатен за да може да работи со tablet компјутерите. Тој во основа е доволно мал и брз за нив. Исто така, Linux веќе е вграден во PDA уредите и мобилните теллефони без некои поголеми измени.

Исто така за разлика од Windows, Ubuntu - и Linux поопшто - се мошне робустни, тие можат да работат на релативно стари компјутери а можат во исто време да работат и на сосема нови медиа системи.

За корисниците кои го користат компјутерот за општа намена, Windows XP нуди некои функционалности кои се уникатни. Веројатно најзначајни функционалности се добриот кориснички интерфејс и начинот на работа со CD уредите. За малку понапредните корисници на располагање се функционалностите во поглед на user switching, remote desktop capabilities, ACPI power management кој подржува хибернација и sleep mode. Се друго повеќе од овие основни функционалности бара купување на дополнителен софтвер.

Од друга страна Ubuntu доаѓа со мошне квалитетни апликации на самото инсталационо CD, комплетен пакет за канцелариско работење, графичкиот пакет има најмалку 80% од функционалностите на Adobe Photoshop, комплетен personal information manager кој работи слично како и Outlook, instant messaging, и Internet телефонија слична на Skype. Со користење на вградената алатка за инсталација на софтвер, можно е лесно да се инсталираат дополнителни функционалности кои може да се пронајдат на Internet. Ubuntu исто така подржува fast user switching како и nested user switching, ACPI power management исто така е на располагање.

Ubuntu нуди значително повеќе функционалности веднаш после инсталацијата отколку што нуди Windows. Но најзначајно е тоа што сето тоа Ubuntu го нуди бесплатно, додека за Windows XP Home Edition (со најмалку функционалности) крајниот корисник треба да плати $89.99 (USD), Media Center Edition се продава за $139.95 (USD).

петок, 12 март 2010

Ubuntu, слатка слобода, бегство од Windows

Ubuntu 9.10 Karmik Koala

Од пред некој ден официјално се одлучив да преминам на Ubuntu и полека да се откажам од Windows. Иако многу работи во Ubuntu/Linux не се совршени, се чуствувам како да сум успеал да избегам од зандани, зандани кои околу мене ги изѕидал Windows. Оние кои се сложуваат со мене, сепак ги предупредувам да се подготват да направат некои отстапки и жртви во процесот на мигрирање од Windows на Linux.

Пред да се започне со мигрирање на ОС на само едно CD од 0.7 GB (за споредба земете ја Windows Vista), потребно е да се земат во предвид некои работи кои може да го исфрустрираат бегалецот од Windows. Се надевам дека нема многу да ми требаат некои Windows игри.

Што посифистициран корисник на Windows си, тоа потешко ќе мигрираш.

За повеќето обични смртници кои многу малку ги користат на вистински начин алатките на Microsoft, како например пакетот за канцелариско работење, и кои се користат со Outlook Express клиентот за е-пошта, миграцијата ќе биде речиси безболна. Едноставно го симнуваш Mozilla Thunderbird клиентот за е-пошта за Windows, правиш трансфер на е-пораките од Outlook Express во Mozilla Thunderbird а потоа на Linux од Mozilla Thunderbird во преинсталираниот Evolution groupware или пак во Mozilla Thunderbird за Linux. Копираш по некој word/excel документ од Windows на Linux и тоа е тоа, си го користиш потоа OpenOffice.

За малку пософистицираните корисници на пакетите за канцелариско работење на Microsoft, кои наместо Outlook Express користат Outlook, или пак студенти кои интензивно работат со Excel и PowerPoint, миграцијата е малку болна. Правиш трансфер на е-пораките од Outlook во Mozilla Thunderbird и потоа одиш на Linux. Ама имаш проблеми со податоците во Outlook календарот, вчитувањето во Thunderbird не оди така лесно, па ќе мораш да се шеташ од Windows на Linux некое време додека не си го средиш мануелно календарот во Thunderbird или Evolution на Linux. Нема некој поголем проблем со постоечките Word, Excel, PowerPoint или PDF документи. Без проблеми се читаат од Ubuntu и OpenOffice. Но, за некој кој има правено комплицирани динамички автоматизирани PowerPoint презентации или некој канцелариски работник кој има направено Excel апликација со макроа, сите овие функционалности се губат. Се разбира опција е да се направат одново овие апликации во Ubuntu, не да не може. А може под Ubuntu да се стартува Windows XP виртуелна машина за овие апликации и кога ќе ни затребаат да си ги имаме.

Сите овие проблеми драстично се зголемуваат ако сме корисници на Windows и софтверски апликации за специјална намена, во кои со години сме вложувале и на кои почива нашиот бизнис. Виртуелизацијата може да помогне до извесeн степен. Користиш VMWare или XenSource, ама само за XP, со Vista тоа сега за сега не е можно.

Е тоа се лошите работи. За среќа има и толку многу добри работи, и навистина е тешко од каде да почнеш.

Кога пред некоја година се обидов да преминам на Linux имав проблеми со инсталација на драјвери за речиси се и сешто, па имав проблеми со нагодување на мрежата, користење на USB, CD и сл. Ама сега можам да посведочам дека таквии проблеми нема, се разбира има по некој ама не е страшно, тоа го има повеќе на Windows. Уште при самиот старт на Ubuntu се живо на мојата машина беше препознато и си функционираше на око задоволително, а таму каде што мислев дека има проблем всушност се работеше за некои мои лоши навики пренесени од Windows, кои се разбира брзо ги заборавив. Да не зборувам дека мрежата беше фино лепо препозната, мојата безжична картичка исто така, доволно беше да си го внесам WEP клучот и бев на мрежа, го стартував Mozilla и отидов на Интернет. Па започнува автоматско обновување на Ubuntu, милина, многу подобро решено отколку на Windows.

И после инсталацијата на тони слободен софтвер, мојот систем работи брзо и доверливо. А кај Windows XP батки не е така. Во почеток кога Windows системот е гол, работи се ок, ама уште во старт кога ќе се оптовари со сите закрпи и гола машина тешко работи. Па кога ќе се оптовари дискот и процесорот со апликации едвам тера некако. Па уште над сето тоа морате да инсталирате безбедносна заштита, која дополнително го закочува, да, поточно во буквална смисла го закочува вашиот систем, плус за тоа дебело плаќате. На Ubuntu во исто време сите апликации со кои работам се вклучени и се си работи нормално. Дополнително си го симнав Skype и последните Flash приклучоци за да можам културно да гледам YouTube. Се си оди автоматски, безболно и се разбира бесплатно.

Покрај пакетите за канцелариско работење и Интернет, аудио и видеото исто така работи одлично, т.е. доволно добро за мене. Се разбира видео пуштачот не функционира најдобро за оние кои сакаат да прегледуваат видео снимки на популарните страници кои зрачат само во формат на Windows Media Player или Real Player. Секако и корисниците на iTunes нема да бидат баш најсреќни. Ама јас сакам само да прегледувам видео снимки или си пуштам DVD филмче, плус го прегледувам YouTube, кој навреме сватил дека има прилично голем број на Linux корисници кои сурфаат на интернет.

Ubuntu е user friendly исто колку и Windows а богами и повеќе од тоа. Секако може до бесконечност да го прилагодувам на своите лични барања, а постојат и мал милион варијанти/дистрибуции на Ubuntu однапред прилагодени за специфични корисници. А од времето на Dapper Drake, Gnome е значително подобрен и нема потреба да се потсетуваме на минатото.

Инсталацијата на Ubuntu е крајно едноставно и брзо, се разбира се додека не запнете на инсталација на некој периферен уред чии драјвери за жал ги нема во големата листа на периферни уреди со однапред предефинирани драјвери. Ама за волја на вистината таков проблем ако не и поголем ќе имате и при инсталација на Windows. А најзначајно е тоа што нема да имате потреба од купување на дополнителен софтвер - каде ја вклучувам и претплатата за некој скап софтвер за безбедност (антивирус и слични приказни). Секако дека и Ubuntu има безбедносен ризик - ниту еден оперативен систем не е имун на тоа - но далеку помалку болки ќе имате со користење на Ubuntu отколку на Windows.

И можам овде да редам уште многу ловорики за тоа како е брз Ubuntu и како речиси се е бесплатно, но за тоа нема потреба, секој кој ќе се одважи да избега од Windows нека го осети тоа на своја кожа.


copyright (c) 2008
Creative Commons Attribution ShareAlike 3.0 Unported
Смеете да ги користите содржините и да правите дела произлезени од нив, под услов соодветно да го наведете изворот и да ги дистрибуирате под лиценца компатибилна со оваа.